Мониторинг земљишта

Обавеза успостављања систематског мониторинга земљишта на простору Републике Србије дефинисана је Законом о заштити животне средине (Службени гласник РС, бр.135/04, 36/2009, 36/2009 – др. закон, 72/2009 – др. закон и 43/2011 – одлука УС) и утврђена стратешким документима у области заштите животне средине (Национални програм заштите животне средине, Национална стратегија одрживог развоја Републике Србије, Акциони план за спровођење Стратегије одрживог развоја и другим документима).

У складу са чланом 69. овог Закона, Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе, у оквиру својих надлежности утврђених законом, обезбеђују континуирану контролу и праћење стања животне средине (мониторинг). Мониторинг је саставни део информационог система животне средине, а финансијска средства за његову реализацију обезбеђују Република Србија, аутономна покрајина и јединица локалне самоуправе.

Чланом 70. овог Закона дефинисана је садржина и начин вршења мониторинга. Мониторинг се врши систематским праћењем вредности индикатора, односно праћењем негативних утицаја на животну средину, стања животне средине, мера и активности које се предузимају у циљу смањења негативних утицаја и подизања нивоа квалитета животне средине.

Усвајањем Закона о заштити земљишта (Службени гласник РС, бр 112/2015) обезбеђена је основа за успостављање систематског праћења квалитета земљишта, доношење програма систематског праћења стања и квалитета земљишта и одржавање базе података о стању и квалитету земљишта, у државној и локалној мрежи мониторинга (члан 28).

Усвајањем Уредбе о граничним вредностима загађујућих, штетних и опасних материја у земљишту (Службени гласник РС, број 30/2018) утврђене су граничне вредности чије прекорачење указује на ниво контаминације који нарушава еколошку равнотежу, намеће додатна испитивања тог земљишта као и ограничења у начину управљања (члан 3. и 4. Прилог 1.).

Чланом 3. Прилогом 1. Уредбе о систематском праћењу стања и квалитета земљишта (Службени гласник РС, 88/2020), прописана је методологија за систематско праћење квалитета и стања земљишта, као и критеријуми за одређивање броја и распореда мерних места, у државној и локалној мрежи. У складу са чланом 7. исте Уредбе подаци добијени реализацијом програма систематског праћења квалитета земљишта, саставни су део информационог система заштите животне средине и достављају се Агенцији за заштиту животне средине.

Мониторинг квалитета земљишта, реализован у периоду од 2002-2019.г., финансиран од стране Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, обухватио је праћење хемијских, радиолошких и биолошких индикатора квалитета:

  • пољопривредног земљишта (50 локалитета по критеријуму заступљености појединих геоморфолошких целина – алувијални наноси, лесни плато, лесна тераса, еолски пескови, Фрушка гора и Вршачке планине и типова земљишта, преко 1000 ха)
  • непољопривредног земљишта у индустријским зонама већих градова, заштићеним природним добрима, у близини бензинских пумпи и на дечијим игралиштима и у околини основних школа (индустријске зоне Панчева, Беочина, Сомбора, Новог Сада, Врбаса, Зрењанина, Суботице и Кикинде; преко 39 локалитета у најзначајнијим природним добрима; 9 мерних места око бензинске пумпе “Минут”на аутопуту Е75 Београд-Нови Сад; 30 објеката у оквиру ПУ “Радосно детињство” Нови Сад).
  • квалитет земљишта на депонијама у АПВ испитиван је током 2013-2017. год. На свим комуналним депонијама на територији АП Војводине (45 локалних самоуправа)
  • квалитет земљишта на дивљим депонијама у АПВ испитиван је током 2018. и 2019. године. Локације обухваћене мониторингом биле су дивље депоније/сметлишта на територији АП Војводине, а одабране су на основу достављених података из Упитника о управљању отпадом у локалним самоуправама. Извршено је узорковање на 168 дивљих депонија на територији АП Војводине.

Усвојени прописи

Извештаји и публикације:

2019

2018

2017

2016

2015

2014

2013

2012

2011

2010

2003-2008