Национална еколошка мрежа успостављена је у складу са Уредбом о еколошкој мрежи („Службени гласник РС“,бр. 102/2010) а у циљу очувања биолошке и предеоне разноврсности, односно типова станишта од посебног значаја за очување, обнављања и/или унапређивања нарушених станишта и очувања одређених врста.
Стратегија очувања Паневропског биолошког и предеоног диверзитета (PEBLDS) предвиђа формирање Паневропске еколошке мреже која је састављена од националних еколошких мрежа. Еколошка мрежа обједињује и подручја која су најзначајнија за испуњење наших међународних обавеза са аспекта заштите природе и животне средине. Поједина подручја националних мрежа од међународног значаја, као делови међународних еколошких мрежа (Emerald, Natura 2000), могу да добију посебну стручну помоћ или јачу законску заштиту.
Важности еколошке мреже Natura 2000 за природу Европе:
– Површина Natura 2000 у Европи (27 земаља чланица, подаци су без Хрватске): 26 000 заштићених поручја, 17,5% територије Европе (веће од Немачке, Пољске и Чешке заједно);
– Укупне процењене инвестиције потребне за управљање мрежом: 5,8 милијарди евра годишње (0.03 евра по ЕУ грађанину дневно);
– Користи које долазе од Natura 2000: 200 до 300 милијарди евра годишње (одговара 1,7% до 2,5% европског БДП). Ова процена укључује користи од складишћења угљеника, одводњавање и пречишћавање воде, превенција еколошких катастрофа, туризма и рекреације итд;
– Посетиоци: на Natura 2000 подручјима годишње се оствари 1,2 до 2,2 милијарди “визиторских дана”, обезбеђујући користи од рекреације које се процењују на 5-9 милијарди евра годишње;
– Новац који посетиоци Natura 2000 подручја троше има директан и индиректан економски утицај од око 50-85 милијарди евра, од чега око 8 милиона иде на плате запослених;
– Тренутна финсијска подршка ЕУ за Natura 2000 покрива 10 до 20% потреба;
– 35% од укупних трошкова за Natura 2000 су неопходни за пољопривреду (велики део Natura 2000 подручја су пољопривредне површине и зарад очувања пољопривредницима се дају субвенције);
– Губитак биодиверзитета и повезаних услуга екосистема, између 2000. и 2050. године могао би да “кошта” око 7% од БДП 2050. године.
