На подручју АП Војводине, према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива (“Службени гласник РС”, бр. 5/2010), налази се 122 врстe васкуларних биљака, 17 врста риба, 14 врста водоземаца, 10 врста гмизаваца, 166 врста птица гнездарица и 35 врста сисара. Евидентирано је 481 станиште заштићених и строго заштићених дивљих врста, укупне површине 373 786 hа, што представља 17,4 % простора Војводине. Регистрована станишта (са улогом подручја заштићених као приоритетна станишта у Европи, коридора или пуфер појасева у зависности од резултата валоризације) представљају основу за формирање националне еколошке мреже. Предстојећим процесом валоризације ових станишта ће се утврдити на којим стаништима постоје услови за трајно очување природних вредности, а за које постоје други приоритети одрживог развоја.
Из Црвене књиге флоре Србије 1- ишчезли и крајње угрожени таксони, од 171 таксона, у флори Војводине присутна су 52. У Прелиминарној црвеној листи васкуларне флоре Србије налази се преко 800 таксона, од којих је 250 таксона присутно на подручју Војводине.
Влажна, слатинска и степска станишта погодују очувању типичне ентомофауне са бројним ретким и заштићеним врстама. Веома су значајни и угрожени шумски комплекси храстових и букових шума на Фрушкој гори и Вршачким планинама, као и низијске шуме у плавним подручјима река.
Број врста риба у Србији је око 95, а на територији Војводине око 70 врста из 15 фамилија. Насељавају текуће (реке и речице) и стајаће воде (мочваре, баре, мртваје, акумулације). На подручју Војводине је забележено 17 строго заштићених врста. Реке по саставу врста припадају ципринидном (шаранском) региону.
Од 23 врсте водоземаца који живе у Србији, подручје Војводине насељава 17 врста или 74%. Од тог броја 14 врста је строго заштићено.
Од 24 врсте гмизаваца које живе на територији Србије, подручје Војводине насељава 14 врста или 58%, а 10 врста је строго заштићено.
Поред основних видова угрожавања путем нарушавања станишта, птице у Војводини угрожене су и директним утицајима, међу којима су илегалан лов, узнемиравање, страдање на путевима, сакупљање јаја и пестициди. Укупно 166 врсте птица гнездарица са подручја Војводине су строго заштићене. Међу најугроженије врсте, спадају ретке гнездарице степских и шумо-степских подручја: орао крсташ (Aquila heliaca), велика дропља (Otis tarda) и модроврана (Coracias garrulus).
Од 98 врста сисара који живе у Србији, подручје Војводине насељава 75 врста или 76,5%. Од тог броја, 35 врста је строго заштићено у Војводини. Већи број представника реда бубоједа (Insectivora) и слепих мишева (Chiroptera) су строго заштићени. Представници оба реда су регулатори бројности инсеката. Из реда глодара од значаја су угрожене врсте слепо куче (Spalax leucodon) и текуница (Spermopohilus citelus) које су од некада широко распрострањених и бројних, доспеле на националне и светске црвене листе као ретке и угрожене врсте.
