Систем очувања природе – режими заштите, успостављање заштићених подручја, управљање и контрола, утврђен је Законом о заштити природе („Службени гласник РС“, бр. 36/09, 88/10, 91/10) и актима надлежних органа о заштити појединих природних добара. Регистар заштићених природних добара воде Завод за заштиту природе Србије и Покрајински завод за заштиту природе, који спроводе поступак ревизије и категоризације свих природних добара и припремају предлоге надлежним органима (Влада Републике Србије, надлежни орган аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе) за доношење нових аката о заштити и категоризацији природних добара, усаглашених са Законом.
Категорије природних добара дефинисане Законом о заштити природе су:
- заштићена подручја
- национални парк
- строги резерват природе
- специјални резерват природе
- предео изузетних одлика
- парк природе
- заштићено станиште
- споменик природе
- заштићене врсте
- строго заштићена дивља врста
- заштићена дивља врста
- покретна заштићена природна документа
У поступку валоризације и стављања под заштиту неког подручја полази се од најважнијих светских стратегија, акционих планова, конвенција и категорија (IUCN Црвена листа категорија и IUCN категорије за заштићена природна добра), чиме се обезбеђује компатибилност заштите природе са међународним стандардима. Применом савремених и међународно признатих принципа и основа у валоризацији простора и природних вредности, њиховој промоцији и управљању природним добрима обезбедиће се укључивање природних добара на нашој територији у планиране мреже заштићених подручја непосредног окружења, региона и Европе, као и њихов упис у светске листе заштићених подручја.
Имајући у виду да само постизање статистичког циља није једини императив, паралелно са процесом повећања заштићених површина, потребно је очувати и унапредити стање у постојећим природним добрима. Приказ угрожености сваког од наведених заштићених подручја, указује на потребу побољшања општег приступа заштите и управљања овим просторима. У том смислу потребно је пре свега решити питање управљача заштићених подручја, који су често недовољно стручно и материјално опремљени, а у великој мери су и у сукобу интереса, будући да су истовремено и корисници простора. Из тога би произишло и решење за формирањем одговарајуће чуварске службе.
У последњих година евидентно је побољшање промоције, популаризације и заштите, а поготово мера активне заштите на ревитализацији станишта, што се превасходно остварује кроз финансијска средства Покрајинског секретаријата за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине уз стручну помоћ Покрајинског завода за заштиту природе и рада управљача заштићених подручја. Чишћење ливада, измуљивање бара, сузбијање инвазивних врста, ревитализација водног режима и друге активности представљају једне од најважнијих активности које у перспективи треба наставити и појачати уз обавезно праћење ефеката.
Уопштено гледано у односу на протекле деценије, заштита природних добара допринела је да се на њима општи процеси нарушавања природних станишта, предела и органских врста одвијају спорије него ван граница заштите, али није остварен циљ да се у њима на одговарајући начин нарушавање и уништавање зауставе, што остаје као циљ за наступајући период.