Опште информације о мониторингу полена у ваздуху у Аутономној покрајини Војводини

Биолошка улога полена је оплодња биљака, али је, на жалост, и један од најзначајнијих алергена и узрочника респираторних алергијских болести. Поленске алергије су везане за цветање алергених биљака. Пораст броја особа алергичних на полен биљака, приписује се променама и спољашње средине и самог организма. Поједине биљне врсте се налазе на својеврсној „црној листи“, јер изазивају праве епидемије врло неугодних симптома у периоду њиховог цветања. Међутим, биљке су за ову појаву најмање „криве“. Оне само обављају своју природну функцију опрашивања и размножавања, онако како су то чиниле и пре појаве човека на Земљи. Пролеће је доба буђења природе, а тада за многе почињу здравствени проблеми узроковани повећаном осетљивошћу организма на полен. Поједине биљне врсте су карактеристичне за одређена подручја. Појава полена у ваздуху је временски ограничена и типична за сваку биљну врсту. Због тога су и алергије на полен везане за одређено раздобље у години, па се и симптоми алергијске реакције јављају сваке године, приближно у исто време.

Сврха мониторинга полена у ваздуху је пружање информација о јављању појединих сезонских алергена, што пацијентима омогућава да своје дневне активности прилагоде тако да што мање долазе у додир с алергенима, смањујући на тај начин могућност појаве симптома.

Покрајински секретаријат за урбанизам и заштиту животне средине је путем ЕУ пројекта “Подршка животној средини без алергена“ набавио аеропалинолошке мерне станице за мерење полена у ваздуху тзв. „клопкама” за полен које су инсталиране у 5 локалних самоуправа:

РЕДНИ БРОЈ           МЕРНО МЕСТО
1.

Завод за јавно здравље, Војвођанска 47, Сомбор

2.

Завод за јавно здравље, Др Емила Гаврила 15, Зрењанин

3.

Скупштина општинe, Маршала Тита 88, Врбас

4.

Основни суд Сремска Митровица, Светог Димитрија 39, Сремска Митровица

5.

Општа болница, Ђуре Јакшића 110, Кикинда

Аерополен се сакупља апаратом марке „Lanzoni s.r.l.“. „Клопке“ за полен који су смештене на крову. Узоркивач усисава ваздух кроз отвор апарата који је увек окренут у правцу ветра. Ситне честице се лепе за пластичну траку која је причвршћена за бубањ са сатним механизмом. Бубањ направи један круг у седам дана. Траке са залепљеним честицама се скидају са бубња, режу се на сегменте које одговарају временском раздобљу од 24 сата. Израђују се препарати који се квалитативно и квантативно анализирају помоћу микроскопа и детерминишу помоћу кључа за детерминацију.

Идентификација полена се врши: на 24 биљних врста (леска, јова, тисе /чемпреси,  врба, јасен, бреза, граб, платан, орах, храст, бор/четинари, траве, липа, боквица, киселица, коприве, штирови, пелин, амброзија, дуд, брест, топола, конопље, јавор).

Методологија мерења: континуирана волуметријска метода (Hirst, 1952) .

Након квалитативног и квантитативног прегледа аерополена резултати су изражени као број поленових зрна у m3 ваздуха.